U svojoj studiji o nadi u drugi dolazak, Samuele Bacchiocchi je mnoge stranice posvetio znacima drugog Hristovog dolaska (113-262). To je u skladu s naglaskom koji je sam Hristos stavio na znake svoga dolaska u svojem izlaganju na Maslinskoj gor (Matej 24; Marko 13; Luka 21). Vernik , koji čeka drugi dolazak, temelji svoju nadu na znacima. Kao što su proročanstva bila objavljena da ojačaju veru učenika (Jovan 13,19; 14,29), tako i znaci daju snagu vernicima, koji zajedno s Pavlom da "nam je sada bliže spasenje nego li kada verovasmo; noć prođe, a dam se približi" (Rimljanima 13,11.12).

Trebalo je da se znaci pokažu u prirodi, među narodima i u srcima ljudskih bića. Međutim, pre nego što se pozabavimo znacima, moraćemo razmotriti neke zbunjujuće tekstove kojima su se ljudi služili da odrede vreme Hristovog drugog dolaska.

1.    Neki teški tekstovi

Pogrešno tumačenje tri teksta u Evanđelju po Mateju navelo je neke teologe da veruju da je Isus  nagoveštavao da će Njegov drugi dolazak biti događaj vrlo bliske budućnosti. Pošto se to tada nije ostvarilo, oni su postali skloni da negiraju verodostojnost Biblije.

Razmatranje tih tekstova trebalo bi da razjasni pravo značenje događaja koji su u njima najavljeni kao znaci Hristovog dolaska.

a.    Matej 10,23. "A kada vas poteraju u jednome gradu, bežite u drugi. Jer vam kažem zaista: nećete obići gradova Izrailjevih dok dođe sin čovečji."

Ovaj tekst naizgled kao da ukazuje da će proći samo malo vremena do Hristovog povratka na Zemlju. U pokušaju da se ova izjava usaglasi sa odlaganjem od skoro dve hiljade godiuna, neki su tumačili da je dolazak Sina čovečjeg u stvari Njegovo vaskrsenje ili izlivanje Svetoga Duha. Neki su ove reči protumačili kao izraz želja Matejeve hrišćanske zajednice.

U svom izlaganju u Mateju 24 Hristos stapa proročanstva o razorenju Jerusalima sa proročanstvima o kraju sveta. Ovo prividno spajanje pojedinačnog sa opštim predstavlja karakteristiku mnogih eshatoločkih proročanstava. Isto onako kao što je suđenje svetu u Starom zavetu razmatrano na pozadini suđenja Edomu (Isaija 34,5-15, Jeremija 49,7-22), ili Asiriji (Naum 3,18.19), tako se i u ovom poglavlju, suđenje svetu naizgled  stapa sa suđenjem Jerusalimu.

U ovom tekstu pojam Izrailja očigledno nije bio upotrebljen ni u greografskom ni u političkom smislu, već  se odnosi na narod. Ovaj tekst se može protumačiti kao dvostruko proročanstvo: širenje evanđelja će se nastaviti sve do kraja vremena, i biće praćeno nevoljama i progonstvima. Prema tome, ukoliko je pojam Izrailja uzet u širem smislu i ako se i pojam učenika uzme u širem smislu, tako da obuhvata sve vernike, proces propovedanja će se nastaviti sve do drugog Hristovog dolaska, bez obzira na vreme.

b.    Matej 16,28.  "Zaista vam kažem imaju neki među vama što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina ćovečjega gde ide u carstvu svojemu."

Za crkvene Oce i za mnoge teologe u toku stoleća Isus je ovde govorio o preobraženju, kao što se nagoveštava u Mateju 17,1. U Mateju 16,21-28. Isus nagoveštava svoju smrt i objavljuje cenu učeništva za svoje sledbenike. On ih zatim hrabri potvrđujući izvesnost svoje slavne pobede: neki među njima videće Njegovu slavu u toku svog života. Matej odmah dodaje da se Hristovo preobraćenje dogodilo samo šest dana posle toga.

Da su učenici bili svedoci Isusovog veličanstva potvrđuje i Petar u 2. Petrovoj 1,16-18. Svakako da preobraženje ima nekih zajedničkih karakteristika sa Hristovim drugim dolaskom: događa se na visokom mestu i praćeno je blistavim oblakom (Matej 17,1.5; 26,64; Danilo 7,13).

c.    Matej 24,34.  "Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude."

Nerazumevanje vremena drugog Hristovog dolaska može se pripisati pogrešnom tumačenju pojma "naraštaj". Pojam "genea" može se odnositi i na  potomstvo

ili na vreme između rođenja oca i njegovog sina. On se takođe odnosi i na vreme, vremenski period. Ova grčka reć odgovara jevrejskoj reči "dor", koja se često upotrebljava da označi grupu ili klasu ljudi, "rod nevaljao i uporan" (Psalam 78,8), i koja nije ograničena na jednu starosnu grupu. U Pričama 30,11-14. početna reč u svakom stihu je upravo reč "dor", "naraštaj", koja je pravilno prevedena kao "ima rod koji", jer se ovde reč "naraštaj" odnosi na vrstu ljudi, a ne na starosnu grupu.

U  skladu sa ovom starozavetnom upotrebom, i Isus je mogao uzeti pojam "ovaj naraštaj" bez vremenskog značenja, kao oznaku vrste ljudi. Ova zla generacija obuhvata, dakle, sve one koji dele njene zle karakteristike (Matej 12,39; 16,4; Marko 8,38).

Ako bi se pojmu "naraštaj" u ovom slučaju dalo vremensko značenje, onda bi trebalo uložiti i napor da se poštuje i vremenski okvir određen kontekstom. U Mateju 24,34. Isus govori o završnim događajima. Prema tome, spomenuti naraštaj bi morao da bude sačinjen od ljudi koji će živeti u poslednje vreme, a ne od onih kojima se Isus u tom trenutku obraćao.

Sam Isus je jasno naglasio da se Njegove reči ne mogu upotrebiti za određivanje vremena Njegovog dolaska: "A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam." (Matej 24,36) Ova izjava se nikako ne može uskladiti s tvrđenjima nekih teologa da se ipak, iako ne dan i čas, bar godina može odrediti. Isus nigde nije odredio vreme svoga dolaska, niti u svoje vreme ni u dalekoj budućnosti.

U Markovom tekstu Isusove proročke propovedi (Marko 13), jasno se vidi da Isus nije očekivao da će se sva njegova proročanstva ispuniti u toku života apostola. Sam je rekao: "Ali to još nije posledak!" (Marko 13,7); "To je početak stradanja!" (Marko 13,8); "I u svima narodima treba da se najpre propovedi evanđelje." (Marko 13,10); "Ali koji pretrpi do kraja blago njemu!" (Marko 13,13) Konačno, izabrani će biti sakupljeni "od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba" (Marko 13,27), što nagoveštava rezultate globalnog propovedanja evanđelja.

Nijedan od ova tri teksta ne može se upotrebiti kao osnov za određivanje vremena drugog Hristovog dolaska. Niti se oni mogu proglasiti dokazom da znaci drugog dolaska nisu tačni. Znaci služe kao putokazi, daju nam sigurnost da se vremenski procesi kreću prema svom nagoveštenom cilju, ali bez tačnog vremenskog kalendara završnih događaja. Vernik svakako jača svoju nadu posmatrajući ispunjenje znakova.

Proročki znaci su bili dati da bi se ojačala vera učenika (Jovan 13,19; 14,29), da ih učine svesnima važnosti vremena. Na isti način, oni i nas čine budnima i pomažu nam da razumemo da "nam je sada bliže spasenje nego li kada verovasmo" (Rimljanima 13,11).

2.    Znaci u svetu prirode

"I biće znaci u Suncu i u Mesecu i u zvezdama!" (Luka 21,25) – prorekao je Isus. Onda je dao i neke pojedinosti: "Sunce će pomrčati, i Mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se." (Marko 13,24.25)

Isus nije jednostavno najavljivao buduće eklipse Sunca i Meseca. One bi predstavljale nesigurne znake, jer se događaju redovno i ne predstavljaju izuzetne fenomene. Osim toga, treba uzeti u obzir i mesto koje najavljeni znaci zauzimaju u propovedi na Maslinskoj gori: neposredno posle velike nevolje, i neposredno pre pojave Isusa Hrista (Marko 13,24-26; Matej 24,29.30). Ovi znaci su bili specifični, oni obeležavaju istek 42 meseca progonstva, kao što je opisano u Otkrivenju 12,13-17. i 13,1-10.

U Otkrivenju 12. i 13. Jovan se poziva na tekst u Danilu 7-9, u kojemu prorok vidi rog, silu, koja proizlazi iz Rimske imperije i govori protiv Boga i Njegovih svetih. Pridružujući se velikoj grupi istoricističkih komentatora, adventisti sedmog dana su u toj političkoj i verskoj sili prepoznali Papinstvo (4BC 49-54)). Ova sila je polako izrastala iz razvalina Rimske imperije i dobila veliki podsticaj oko 538. godine posle Hrista, kada je bila slomljena opsada Rima i kada su Ostrogoti doživeli poraz (4BC 834-838). U toku 12 stoleća, papinski Rim je pokazivao pretenzije da progoni sve one koji se nisu slagali s njime. Proročanstvo iz Danila 7,25. koje je Jovan protumačio u Otkrivenju 12,6.14. kao 1260 proročkih dana ili 1260 godina prema načelu dan za godinu (Shea 56-92), smešta kraj tog proročkog razdoblja u godinu 1798. posle Hrista. U to vreme su posledice Francuske revolucije dovele do potkopavanja sile Rimokatoličke Crkve i francuski general L.A. Bertje (L.A. Berthier) odveo je papu Pija VI u progonstvo (Vidi PFOF 2,749-782).

Prema tome, razumljivo je da su ovi događaji rasplamsali eshatološke nade širom sveta. Tri puta Danilo smešta poslednji sud neposredno posle zlih dela zveri (Danilo 7,13.14.21.22.26). Kao posledica velikih političkih i verskih potresa koji su uzdrmali Evropu krajem osamnaestog stoleća, pojavilo se veliko versko probuđenje i pažnja vernika bila je usmerena na prorečene znake vremena. Izgledalo je da se kraj sveta približio i da se jasno mogu prepoznati znaci koji mu prethode.

Prema apostolu Jovanu, pre pojave nebeskih zbivanja trebalo je da dođe do velikog zemljotresa (Otkrivenje 6,12). Knjiga Otkrivenja redovno povezuje zemljotrese sa završnim događajima (Otkrivenje 8,5; 11,13.19; 16,18), kao da i sama Zemlja  deli strahovanje svojih stanovnika koji se suočavaju sa zastrašujućim pretnjama budućih događaja (Luka 21,25.26).

a.    Lisabonski zemljotres. Lisabonski zemljotres, koji se dogodio 1. novembra 1755. godine, spada među najjače zabeležene zemljotrese u istoriji. Osetio se u Severnoj Africi i mnogim delovima Evrope. Zajedno sa talasom plime, izazvao je smrt desetina hiljada ljudi i žena. Tadašnji stanovnici su ga smatrali vesnikom kraja sveta (Smith 439-441).

b.    Pomračenje Sunca.   Na dan 19. maja 1780. godine duboka tama je prekrila severoistočni deo severnoameričkog kontinenta i zadržala se sve do sledećeg jutra. Mnogi ljudi su poverovali da je došao dan Božjeg poslednjeg suda. Posle mračnog dana, Mesec je izašao crven kao krv. Ovi fenomeni se mogu povezati s nebeskim znacima koji treba da prate zemljotres, najavljen u Otkrivenju: "I Sunce posta crno kao vreća od kostreti, i Mesec posta kao krv." (Otkrivenje 6,12; Smith 441-445)

c.    Padanje zvezda.  Osim znakova koji su upravi opisani, Jovan zapaža da "zvezde nebeske padoše na zemlju, kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja" (Otkrivenje 6,13). Ovaj deo Jovanovog proročanstva ispunio se 13. novembra 1833. godine. Te noći preko neba je preletalo najmanje 6o hiljada meteorita na sat. Od Kanade do Meksika, od Atlantika do Pacifika, cela Severna Amerika je gledala neobičan prizor. Mnogi su se pitali kakvo je značenje ovog događaja (PFPF 4,289-300; Smith 439-448).

Sami po sebi, neki zemljotres ili meteorska kiša ne moraju imati više verskog značenja od neke oluje ili ledene kiše. Ali, kada se ti događaji ističu i kada se događaju u skladu s biblijskim vremenskim rasporedom, u vreme koje je nagovešteno u proročanstvu, trebalo bi poslušati Isusove reči: "A kada se počne ovo zbivati... jer se približuje izbavljenje vaše!" (Luka 21,28)

Adventisti sedmog dana su tradicionalno pripisivali posebnu važnost ovim znacima, koji su se pojavili u područjima u kojima su ljudi proučavali Bibliju, a posebno biblijska proročanstva. Već u to doba ovi događaji su bili shvaćeni kao znaci vremena.

d.    Glad.  Ne objavljujući ovaj znak po tačno određenom hronološkom redosledu, Isus je najavio da će pre Njegovog drugog dolaska na raznim mestima u svetu biti gladi (Matej 24,7). Malo je teško prepoznati glad kao znak, jer je danas ta pojava široko rasprostranjena. Gladi je uvek bilo. Međutim, proširenost gladi u dvadesetom stoleću je bez presedana. Osim toga, glad je dokaz naše nesposobnosti da rešimo svoje probleme uprkos izvanrednom napretku nauke. Glad svedoči i o ljudskom egoizmu i nasilju, jer oni predstavljaju najveći uzrok pojavi endemskog oblika gladi.

U Starom zavetu glad je bila smatrana Božjom kaznom Izrailja ili okolnih naroda zbog njihove buntovnosti (2. Samuilova 24,13; Jeremija 29,17.18; Jezekilj 5,11.12). Danas žrtve gladi na Zemlji ne proglašavamo krivcima. Međutim, mnoštvo izgladnelih svedoči da je blizu dan Onoga koji će doći da sudi svetu.

e.    Druge katastrofe u prirodi.  Isus nije najavio samo jedan zemljotres. Prorekao je mnoge (Matej 24,7). Gladi i zemljotresi su samo jedan vid neravnoteže na našoj planeti. Ekološki pokreti na Zemlji danas naglašavaju sve veće probleme nastale zbog ljudske nemarnosti ili pohlepe. Vrijeme je da Bog sudi onima "koji Zemlju pogubiše" (Otkrivenje 11,18).

3.    Znaci na području morala

Zla na svetu nisu jednostavno posledice prirodnih pojava. Ljudima se može pripisati veliki deo ukupne količine zala. U svojoj propovedi na Maslinskoj gori Isus je prorekao moralno propadanje ljudskog roda, upoređujući vreme posletka s vremenom koje je prethodilo Potopu (Matej 24,37-39), kada je "nevaljalstvo ljudsko bilo veliko na Zemlji" (1. Mojsijeva 6,5). On je vreme posletka uporedio i sa stanjem u Sodomu pre njegovog razorenja (Luka 17,28-30). Pavle detaljno opisuje moralnu pokvarenost u svetu u vreme posletka (2. Timotiju 3,1-5). Statistike o umnožavanju kriminala kao da potvrđuju njegovo proročanstvo.

Isus se poslužio dvema ključnim rečima da bi opisao moralno staje u svetu u predvečerje svoga dolaska. Rekao je: "I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih." (Matej 24,12) Pojam "bezakonje" dolazi od grčke reči "anomia", koja u stvari označava nepostojanje zakona, odbijanje ljudi da priznaju autoritet bilo kojeg zakona i njihovu želju da se prepuste svojim željama i strastima. Ovo bezakonje je izvor svih izopačenosti u pitanjima seksualnosti, zabave, ishrane i korišćenja slobodnog vremena, čemu se savremeni ljudi prepuštaju u ime slobode ličnosti. Otkrivenje nasuprot takvima hvali one koji u poslednje vreme "drže zapovesti Božje i imaju veru Isusovu" (Otkrivenje 12,17; 14,12).

Drugi pojam kojim se Isus poslužio u Mateju 24,12. je "agape" – ljubav. Pavle ovoj reči daje opširno objašnjenje u 1. Korinćanima 13. Agape treba da prožima odnose s bližnjima. Njeno izostajanje dovodi po sukoba u porodici kao što su razvodi, do sukoba među narodima (Matej 24,7), razaranja društva izrabljivanjem, revolucijama, štrajkovima, ali i gubljenjem poštovanja prema ljudskoj ličnosti (Matej 10,21). Nedostatak ljubavi može da dobije kriminalne oblike, kao što su silovanja, ubistva, krađe, upotreba droge; ona dovodi i do različitih oblika izrabljivanja čoveka po čoveku (Jakov 5,1-6; 2T 252; FE 101).

4.    Znaci u svetu religije

Iz verske perspektive vreme posletka je paradoksalno. S jedne strane, evanđelje se objavljuje po celome svetu (Matej 24,14). Već je od vremena apostola Crkva išla prema ostvarenju toga cilja (Kološanima 1,6). Sada, u vreme posletka, objavljivanje evanđelja je simbolički prikazano anđelom koji viče velikim glasom: "Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer dođe čas suda njegova!" (Otkrivenje 14,6.7; Vidi Ostatak/Tri anđela V.A.E.) Sa druge strane, ljudi će pokušavati da svoju žeđ za Božjom Rečju zadovolje iz "isprovaljivanih studenaca" ((Amos 8,13.14; Jeremija 2,13). Isus je objavio da će se u poslednje vreme pojaviti mnogi lažni Hristosi i lažni proroci (Matej 24,5.11; 1SM 15). Među onima koje Jovan posebno optužuje je i antihrist (1. Jovanova 2,18; 4,3; 2. Jovanova 7), što znači, onaj koji se protivi Hristu ili želi da zauzme njegovo mesto. U Jovanovo vreme, duh antihrista je već bio prepoznatljiv po odbacivanju Hristovog utelovljenja i božanske prirode (1. Jovanova 2,22). Ovaj isti lažljivi duh će se ponovo pojaviti u obliku zveri iz Otkrivenja 13,11-17. Zajedno s njenom pojavom počeće da se razvija i fanatički oblik verskog tlačenja, koji će ukinuti versku slobodu i nametnuti novo idolopoklonstvo (Otkrivenje 13,14-17), slično onome koje je bilo proglašeno u vreme Navuhodonosora, cara Vavilona (Danilo 3).

Izazov u toku tog razdoblja nevolja i prevara verni će morati da izdrže do kraja da bi se spasli (Matej 10,22; Otkrivenje 13,10: 14,12). Zato je važno da svi vernici budu upoznati i s pravim i s lažnim znacima Hristovog dolaska (Vidi Veliki sukob V.A.C!).

5.    Lažni znaci

Isus je opomenuo svoje učenike da će neki lažni proroci činiti čuda u Njegovo ime iako ih On neće ni priznati ni prihvatiti (Matej 7,21-23). U svom poznatom eshatološkom izlaganju, upozorio je na lažnu prirodu tih čuda i na njihovu svrhu: "da prevare, ako bude moguće, i same izabrane" (Matej 24,24). Apostol Pavle ukazuje da će se pojaviti "čovek bezakonja "sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima" (2. Solunjanima 2,3-9). Pavle opisuje dolazak "čoveka bezakonja" istim rečima koje je upotrebio da opiše Isusov dolazak: "apokalypsis" (2. Solunjanima 2,3.6.8) i "parousia" (2. Solunjanima 2,8.9).

Prorok Ilija je izmolio od Gospoda da oganj padne s neba na oltar na brdu Karmilu da bi se pokazao identitet pravoga Boga (1. Carevima 18,24.38). U vreme posletka isto čudo će učiniti i sila sa dva roga kao u jagnjeta, i koja govori kao aždaha (Otkrivenje 13,11.13; GC 624) Jedini način da se izbegnu ove prevare biće ljubav prema istini (2. Solunjanima 2,10; R&H, 5. septembar 1899).

6.    Pogrešno protumačeni znaci

Dispenzacionalistička škola mišljenja primenjuje viđenje u Jezekilju 37. na državu Izrael. U skladu s time, povratak Izrailja u Palestinu, njegovo obraćenje Hristu, ponovno osnivanje davidovske monarhije i ponovno građenje Hrama biće, prema mišljenju ove škole, znaci poslednjeg vremena (Pache 317-350). Potajno odvođenje Crkve je postalo važan deo ove zamisli.

Ovo nebiblijsko učenje o masovnom obraćenju Izrailjaca vrlo često se podupire posebnim tumačenjem teksta u Rimljanima 11,12.26. Međutim, ovo važno poglavlje ne sadrži proročanstva o poslednjem vremenu. Pokazavši da nema razlike između Jevreja i Grka po pitanju spasenja, jer se i jedni i drugi nalaze u vlasti greha (Rimljanima 3,9), Pavle izražava svoju želju da se spasu svi Izrailjci. Iako su svi, i Jevreji i Grci podjednako, predani neposlušnosti, podjednako imaju i pristup božanskoj milosti (Rimljanima 11,32). Pavle ne raspravlja o vremenu obraćenja jevrejskog naroda; on umesto toga govori o načinu njegovog okupljanja: neznabošci će doći zajedno s obraćenim Jevrejima kao Božji Izrailj (Rimljanima 11,26; Berkouwer 323-358).

Jasno je, i na temelju Isusove izjave (Matej 24,6-13) i teksta u Otkrivenju 12-14. da vreme koje će prethoditi Isusovom dolasku neće biti nikakvo zlatno doba. Umesto toga, biće to vreme nevolje i straha (Luka 21,25.26). Zbog pokvarenosti ljudskih bića, prava vera će postati retka (Luka 18,8). Osim toga, Isus ne govori o nekoliko svojih povrataka ili o nekoliko prilika za obraćenje. On opisuje samo jedan vidljivi, slavni, veličanstveni dolazak. U to vreme će živi sveti, zajedno sa onima koji vaskrsnuli, biti uzeti na oblake da budu sa svojim Spasiteljem (1. Solunjanima 4,16.17).