»I anđeo... zakle se onim koji živi va vek veka... da vremena već neće biti.« (Otkrivenje 10,5.6)
Poruka iz 14. glave Otkrivenja koja objavljuje da čas Gospodnjeg dolaska dolazi, data je u vreme kraja. Anđeo iz 10. glave Otkrivenja predstavljen je kao onaj koji jednom nogom stoji na moru, a drugom na zemlji pokazujući da će poruka biti odnesena do udaljenih zemalja, da će preći okean i ostrva na moru čuće objavu poslednje poruke upozorenja.
»I anđeo koga videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže ruke svoje k
nebu, i zakle se onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i što je
na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da
vremena već neće biti« (Otkrivenje 10,5.6). Ova poruka objavljuje kraj
proročanskog vremena. Razočarenje onih koji su očekivali da vide našeg
Gospoda 1844. godine bilo je zaista gorko, jer su Ga tako gorljivo
iščekivali. Gospod je dopustio ovo razočarenje.
Nijedna koprena nije pala na crkvu a da Bog nije ukazao na nju; nijedna
sila koja se protivila nije ometala Božje delo koje je On predvideo.
Sve se događalo onako kako je On prorekao preko svojih proroka. On nije
ostavio svoju crkvu u mraku, zaboravljenu, već ju je utvrdio. Kroz
Njegovo proviđenje, koje se događa u tačno određeno vreme svetske
istorije, jer Njegov Sveti Duh inspiriše proroke da prorokuju, Njegove
namere biće ispunjene i utvrđene. Njegov zakon je povezan sa Njegovim
prestolom, a sotonski podanici ne mogu ga uništiti. Bog čuva i prožima
istinu. Ona će živeti, iako povremeno može izgledati da je prekrivena
tamom. Hristovo jevanđelje je zakon koji se ogleda u karakteru. Prevare
koje postoje, svako oruđe koje brani laž, sve zablude koje sotonini
podanici kuju, na kraju će zauvek biti slomljene, a trijumf istine biće
poput izlaska Sunca. Sunce pravde će zasjati sa isceljujućim zracima na
Njegovim krilima, i cela će Zemlja biti ispunjena Njegovom slavom.
|
|
|
