Hrišćanski video club!
Hrišćanski video club je mesto gde možete naći veliki broj zanimljivih i korisnih video materijala. Muzika, dokumentarne emisije, biblijski igrani i crtani filmovi, kreacionizam... su neke od kategorija koje možete posetiti ili gde možete i sami staviti svoj video.
Detaljnije...
Poslednji događaji!Biblijaska proročanstva o poslednjim događajima je zadivljujući dokumentarni film koji prikazuje dramatične poslednje događaje sutrašnjice...
Detaljnije...
Put Hristu!
U doba nemira, stresa, i nereda, gde neko može potražiti odgovore? Naš cilj je da Vas usmerimo na mesto gde mali broj njih odlučuje putovati, jer jedan je put koji nudi utehu, nadu, i večnost.
www.puthristu.com
|
Velika borba između Hrista i sotone, koja traje već skoro šest hiljada
godina, uskoro će biti završena; i zato sotona udvostručuje svoje
napore da osujeti Hristovo delo u korist ljudi i da zaplete duše u
svoje zamke. Njegov cilj je da ljude drži u tami i nepokajanju dok se
ne završi Hristova posrednička služba i ne bude više žrtve za greh.
Ako se učine naročiti napori da se ovoj sili suprotstavimo, ako u crkvi
i svetu vlada ravnodušnost, onda je sotona bezbrižan, jer nema
opasnosti da će izgubiti one koje je zarobio i koje vodi po svojoj
volji. Ali ako ljudi počnu da obraćaju pažnju na večne stvari i pitaju:
»Šta mi valja činiti da se spasim?«, onda se on javlja i pokušava da
svoju silu suprotstavi Hristovoj moći i da suzbije uticaj Svetoga Duha.
Sveto Pismo govori da jednom prilikom kad su anđeli Božji došli da stanu pred Gospodom, među njima je došao i Sotona (***O Jovu 1, 6.), ne zato da se pokloni večnom Caru, nego da ostvari svoje zle planove protiv pravednika. Sa istim ciljem on prisustvuje uvek tamo gde se ljudi sastaju na bogosluženje. Iako sakriven od ljudskog pogleda, on ipak radi svom silom da bi zavladao mislima onih koji se mole Bogu. Kao svaki vešt vojskovođa, on unapred stvara svoje planove. Vidi li da Božji vesnik istražuje Sveto Pismo, on se upoznaje sa predmetom o kome će se propovedati; zatim upotrebljava svu svoju veštinu i podmuklost da tako podesi okolnosti da vest ne dopre do onih koje želi da zadrži u zabludi baš u toj tačci. Onaj kome je najviše potrebna ta opomena biva zauzet nekim hitnim poslom koji traži njegovu prisutnost, ili je na neki drugi način sprečen da čuje reči koje bi za njega mogle biti »miomiris životni za život.«
Sotona, takođe, vidi Božje sluge kada su žalosni zbog duhovne tame koja pokriva narod. On čuje njihove ozbiljne molitve za božansku milost i snagu da pobede ravnodušnost, bezbrižnost i nemarnost. Tada sa novom revnošću izvodi svoje planove. Navodi ljude da zadovoljavaju svoje prohteve za jelom ili da se predaju kakovm drugom grešnom uživanju, i tako otupljuje njihovu moć shvatanja da ne čuju upravo ono što im je najpotrebnije da saznaju.
Sotona dobro za da će svi oni koje bude uspeo da navede da zanemaruju molitvu i istraživanje Svetoga pisma podleći njihovim napadama. Zato stvara sve moguće planove da bi zaposlio čovekov um. Uvek je bilo ljudi koji su se gradili pobožnima, ali umesto da napreduju u poznavanju istine smatraju da je njihova dužnost da traže bilo kakvu grešku u karakteru ili zabludu u veri onih sa kojima se ne slažu. Ovakvi ljudi su glavni sotonini pomagači. Opadača braće ima mnogo, i oni su uvek revni kad Bog radi i kad mu njegove sluge ukazuju pravo poštovanje. Oni uvek predstavljaju u lažnoj svetlosti reči i dela onih koji ljube istinu i koji su joj poslušni. Oni će i najozbiljnije i najrevnije Hristove sluge, koji su puni samoodricanja, prikazivati kao prevarene ili varalice. Njihov je posao da krivo predstave pobude svakog istinitog i plemenitog dela, da šire svoje laži i da izazivaju podozrenje u dušama neiskusnih. Na sve moguće načine nastoje da se ono što je čisto i pravedno smatra kao iskvareno i lažno.
Ali niko ne treba da se vara u pogledu njih. Lako se može videti čija su oni deca, čiji primer slede i čija dela čine. »Po rodovima njihovim poznaćete ih.« ***Matej 7, 16. Njihovo ponašanje je slično sotoninom, otrovnom klevetniku, »opadaču braće naše.« (***Otkrivenje 12, 10.)
Veliki varalica ima mnogo oruđa, spremnih da iznesu razne vrste zabluda, da bi uhvatilo duše u svoju mrežu – kao što su razne jeresi, koje su prilagođene raznovrsnim sklonostima i ukusu onih koje želi da upropasti. Njegov je plan da u crkvu dovede neiskrene i nepreporođene, koji šire sumnju i neverstvo i smetaju onima koji žele da unaprede Božje delo i da sami s njime napreduju. Mnogi koji u stvari ne veruju u Boga i njegovu Reč pristaju uz izvesna načela istine i važe kao hrišćani, te su na taj način u mogućnosti da uvode svoje zablude, kao da je to prava biblijska nauka.
Tvrđenja da nije važno šta ljudi veruju je jedna od najuspešnijih sotonininih zabluda. On zna da istina, ako je prihvaćena s ljubavlju, posvećuje dušu onoga koji je prihvata; zato uvek pokušava da istinu zameni lažnim teorijama, pričama – drugim evanđeljem. Božje sluge su se od početka borile protiv lažnih učitelja, ne samo kao sa poročnim ljudima nego i kao sa onima koji šire zablude koje upropašćuju dušu. Ilija, Jremija i Pavle protivili su se odlučno i neustrašivo onima koji su ljude odvraćali od Božje Reči. Ono slobodno mišljenje koje pravu biblijsku veru smatra nevažnom nije naišlo na odobravanje ovih svetih branilaca istine.
Prazna i nastrana tumačenja Svetog pisma, kao i mnoge protivrečne teorije o biblijskoj nauci, koje postoje u hrišćanskom svetu, delo su našeg velikog neprijatelja, koji hoće da duše tako zbuni da ne mogu razlikovati pravu istinu. Nesloga i razdor koji postoje u hrišćanskim zajednicama treba da se u velikoj meri pripišu običaju izvrtanja Svetog pisma da bi se poduprla neka omiljena teorija. Umesto da Božju Reč proučavaju brižljivo i poniznim srcem da bi stekli poznavanje Božje volje, mnogi istražuju samo zato da bi u njoj otkrili nešto neobično ili originalno.
Da bi poduprli lažne nauke ili nehrišćanske običaje, neki uzimaju izvesne tekstove Pisma iz njihove sredine i navode samo polovinu jednog tako izdvojenog stiha da bi dokazali svoje tvrđenje, mada ostali deo stiha ima sasvim suprotni smisao. Sotoninim lukavstvom ušančili su se iza nepovezanih izraza, iskonstruisanih tako da odgovaraju njihovim telesnim željama. Tako namerno izvrću Božju Reč. Drugi, koji imaju bujnu maštu, uzimaju slike i simbole Svetog pisma i tumače ih kako to odgovara njihovoj fantaziji, ne obazirući se na Božju Reč, koja sama sebe tumači, i posle iznose svoje zaključke kao učenja Biblije.
Ako se Sveto Pismo proučava bez molitve i krotkog i poniznog duha, izvrnuće se pravi smisao kako onih najjednostavnijih i najjasnijih mesta tako i onih najtežih. Papski velikodostojnici biraju takve delove Svetoga pisma koji najbolje odgovaraju njihovom cilju, tumače ih kako im to odgovara, i onda ih iznose narodu oduzimajući mu pravo da sam proučava Bibliju i da sam razume njene svete istine. Cela Biblija treba da se da narodu onako kako je napisana. Bolje bi bilo da mu se uopšte i ne daje nikakvo biblijsko poučavanje negoli da se učenje Svetog pisma falsificira na ovako grub način.
Biblija je određena da bude vođa svima koji žele da upoznaju volju svoga Stvoritelja. Bog je dao ljudima pouzdanu proročku reč. Anđeli, pa i sam Hrist, došli su da Danila i Jovana upoznaju sa stvarima koje treba uskoro da se ispune. Ono što je važni za naše spasenje nije ostalo nikakva tajna, niti je otkriveno na takav način da bi moglo zbuniti iskrenog istraživača istine ili ga dovesti u zabludu. Gospod je rekao preko proroka Avakuma: »Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama, da se lako čita.« ***Avakum 2, 2. Božja Reč je jasna svima koji je proučavaju s iskrenom molitvom. Svaka iskrena duša primiće svetlost istine. »Svetlost se prosipa na pravednika.« ***Psalam 97, 11. I nijedna crkva ne može napredovati u svetosti ako njeni članovi ne traže istinu kao sakriveno blago.
Pozivom na slobodoumlje zaslepljuju se ljudi da prihvate planove svoga neprijatelja, koji stalno radi da postigne svoj cilj. Uspe li mu da pomoću ljudskih mišljenja izvrne Bibliju, tada će Božji zakon biti uklonjen, a crkve će ostati u ropstvu greha dok će u isto vreme smatrati da su slobodne.
Mnogima je naučeno istraživanje postalo prokletstvo. Bog je dozvolio da se velika svetlost izlije na svet kroz otkrića nauke i umetnosti; ali i najveći umovi, ako ih u njihovom istraživanju ne vodi Božji Duh, padaju u zablude kad pokušavaju da ispitaju odnos između nauke i Božjeg otkrivenja.
Ljudsko saznanje, kako u materijalnim tako i u duhovnim stvarima, delimično je i nepotpuno, i zato mnogi nisu u stanju da svoje naučne poglede dovedu u saglasnost sa biblijskim objašnjenjima. Neki prihvataju obične teorije i spekulacije kao naučne činjenice i misle da Božja Reč mora da je u saglasnosti sa »lažno nazvanim razumom.« (***1. Timotiju 6, 20.) Stvoritelj i njegova dela nadmašuju njihovo shvatanje; i pošto ne mogu da ih razjasne prirodnim zakonima, smatraju biblijsku istoriju nepouzdanom. Oni koji sumnjaju u izveštaje Staroga i Novoga zaveta često idu jedan korak dalje i sumnjaju u postojanje Boga, prepušteni su da se razbijaju o stene neverstva.
Tako se mnogi udalje od vere, i sotona ih lako prevari. Ljudi su nastojali da postanu mudriji od svoga Stvoritelja. Ljudska je mudrost pokušavala da ispita i objasni tajne koje neće biti otkrivene ni u večnosti. Kad bi ljudi hteli da istražuju i razumeju ono što im je Bog objavio o sebi i svojim namerama, dobili bi takvo otkrivenje o Gospodnjoj slavi, veličanstvu i moći da bi uvideli svoju ličnu neznatnost i bili bi zadovoljni sa onim što je njima i njihovoj deci otkriveno.
Najveća sotonska prevara sastoji se u tome da podržava ljudske umove u istraživanju i nagađanju onoga što Bog nije otkrio i ne želi da mi razumemo. Na taj način je Lucifer izgubio svoje mesto na nebu. On je bio nezadovoljan što mu nisu bile poverene sve tajne Božjih planova, a nimalo nije mario za ono što mu je bilo otkriveno o njegovom ličnom delu u njegovom visokom položaju. Izazvavši isto nezadovoljstvo u srcima anđela koji su mu bili podređeni, on je prouzrokovao njihov pad. Sada pokušava da ljude nadahne istim duhom i da ih isto tako navede da prezru jasne Božje zapovesti.
Oni koji nisu voljni da prihvate jasne i očigledne istine Svetoga pisma traže uvek ugodne priče koje umiruju njihovu savest. Što su nauke koje se propovedaju manje duhovne, što traže manje samoodricanja i smernosti, to se prihvataju sa većom naklonošću. Takvi ljudi ponižavaju umne sposobnosti da bi ugodili svojim željama. I suviše mudri u svojim očima da bi Sveto Pismo istraživali smernim srcem i ozbiljnom molitvom za božansko vodstvo, oni nemaju nikakvu zaštitu koja bi ih štitila od zablude. Sotona je spreman da zadovolji težnje njihovih srca i svoje prevare stavlja na mesto istine. Na ovaj način je papstvo zadobilo moć nad ljudima; a protestanti, odbacivši istinu jer ona u sebi sadrži krst, idu istim putem. Svi oni koji zanemaruju Božju Reč i teže za svetovnom udobnošću da se ne bi razlikovali od sveta, prihvatiće krivoverstvo dostojno osude mesto istine. Oni koji hotimice odbacuju istinu prihvatiće svaki oblik zablude koji se uopšte može zamisliti. Makar da neko sa užasom gleda na jednu prevaru, prihvatiće drugu drage volje. Apostol Pavle govori o onim ljudima koji »ljubavi istine ne primiše da bi se spasli«, i kaže o njima: »I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži; da budu osuđeni svi koji ne verovaše istini, nego volješe nepravdu.« ***2. Solunjanima 2, 11. 12. Pošto su nam date takve opomene, treba da budemo na oprezu kakve nauke primamo.
Najuspešnija oruđa velikog varalice su lažne nauke i lažna čudesa spiritizma. Prerušen u anđela svetlosti, sotona razastire svoje mreže tamo gde se najmanje očekuje. Kada bi ljudi proučavali Božju Knjigu sa ozbiljnom molitvom da shvate njenu nauku, ne bi ostali u tami i ne bi primili lažne nauke. Ali pošto odbacuju istinu, postaju plen prevara.
Druga opasna zabluda je nauka koja poriče Hristovo božanstvo i tvrdi da Hristos nije postojao pre svoga dolaska na ovaj svet. Ovu nauku blagonaklono primaju mnogi koji tvrde da veruju u Bibliju. No ova nauka je u suprotnosti sa jasnim Spasiteljevim izjavama u pogledu njegovog odnosa prema Ocu, njegovog božanskog karaktera u bhegovog postojanja pre nego što je došao u telu. Oni koji ovu nauku podupiru izvrću Sveto Pismo na najneopravdaniji način. Ona ne samo da snižava čovekovo shvatanje o planu spasenja nego potkopava i veru u Bibliju kao Božje otkrivenje. Ona je u toliko opasnija u koliko ju je teže opovrgnuti. Ako ljudi odbacuju svedočanstvo Svetoga pisma o Hristovom božanstvu, uzaludno će biti da se s njima raspravlja o ovoj tačci jer nijedan dokaz, ma koliko bio uverljiv, neće ih moći uveriti. »A telesni čovek ne razume što je od Duha Božjega, jer mu se čini ludost, i ne može da to razume, jer treba duhovno da se razgleda.« ***1. Korinćanima 2, 14. Niko ko veruje u ovu zabludu ne može imati pravo razumevanje o Hristovom karakteru i o njegovom delu, niti o velikom Božjem planu spasenja.
Jedna još lukavija i štetnija zabluda je verovanje koje se brzo širi da sotona uopšte ne postoji kao ličnost i da se to ime u Bibliji upotrebljava samo zato da predstavi čovečje zle misli i želje.
Nauka koja odjekuje sa propovedaonica: da je ponovni Hristov dolazak njegov dolazak svakome lično u trenutku smrti, jeste izmišljotina koja ima cilj da odvrati misli ljudi od Hristove lične pojave na oblacima. Već godinama sotona govori: »Evo ga u sobama!« ***Matej 24, 23–26. Mnoge su se duše propale jer su prihvatile ovu prevaru.
Dalje svetovna mudrost uči da molitva nije od bitne važnosti. Ljudi nauke tvrde da nema stvarnog odgovora na molitvu; da bi on značio povredu prirodnih zakona, čudo, a čudesa ne postoje. Svemirom, kažu oni, upravljaju nepromenljivi zakoni a sam Bog ne čini ništa što bi bilo u suprotnosti sa tim zakonima, kao da delovanje božanskih zakona isključuje božansku slobodu. Ovakvo učenje se protivi svedočanstvu Svetoga pisma. Zar nisu Hristos i njegovi apostoli činili čudesa? Isti milostivi Spasitelj živi još i danas. On je i sada isto tako voljan da usliši molitve vere kao nekad kada je hodao vidljivo među ljudima. Prirodno sarađuje sa nadprirodnim. deo je Božjeg plana da nam dâ, kao odgovor na našu molitvu vere, ono što nam ne bi dao da ga za to nismo molili.
Nebrojene su lažne muke i fanatična shvatanja koja postoje u hrišćanskim crkvama. Nemoguće je oceniti zle posledice uklanjanja makar samo jednog graničnog kamena postavljenog Božjom rečju. Malo njih koji su se usudili da to učine se zaustavljaju pri odbacivanju samo jedne istine. Većina nastavljaju da odbacuju jedno nečelo istine za drugim dok ne postanu sasvim neverni.
Zablude opšte priznate teologije bacile su mnoge ljude u naručje sumnje, koji bi inače mogli verovati u Sveto Pismo. Njima je nemoguće da prihvate nauke koje vređaju njihovo shvatanje o pravednosti, milosti i dobroti, a pošto su one deo biblijskog učenja, oni se protive da ih priznaju kao Božju reč.
To je upravo cilj koji sotona hoće da postigne. On ništa toliko ne želi koliko želi da uništi pouzdanje u Boga i njegovu reč. Sotona stoji na čelu velike vojske onih koji sumnjaju, i radi svim silama da duše privuče u svoje redove. Sumnjati počinje da biva moda. Jedna velika grupa ljudi gleda sa nepoverenjem na Božju Reč iz istog razloga kao i na njenog Autora: zato što ona osuđuje i kažnjava greh. Oni koji nisu voljni da ispunjavaju njene zahteve nastoje da odbace njen autoritet. Oni čitaju Bibliju ili slušaju njene nauke kad se iznose sa propovedaonice, samo da bi pronašli neku grešku u Svetom pismu ili u propovedi. Mnogi postaju neverni da bi se opravdali ili izgovorili zbog zanemarivanja svojih dužnosti. Drugi opet sumnjaju iz oholosti i lijenosti. I suviše skloni udobnom životu da bi izvršili nešto dostojno časti, ili pak nešto što bi tražilo napor i samoodricanje, oni teže da istaknu kao mudriji time što kritikuju Bibliju. A pošto u njoj ima mnogo stvari koje razum, neprosvetljen božanskom mudrošću, ne može da razume, oni nalaze povod da kritikuju. Mnogi izgleda, misle da je vrlina stajati na strani neverstva i sumnje. Ali pokazaće se da takvi ljudi, tobože iskreni, u stvari prožeti samopouzdanjem i ohološću. Mnogi uživaju kada u Svetom pismu pronađu nešto što druge dovodi u zabunu. Neki kritikuju i pristaju uz nepravdu iz same želje za prepiranjem. Oni ne primećuju da se na taj način sami zapliću u ptičarevu zamku. Ali pošto su otvoreno izrazili svoje neverstvo, oni misle da sada moraju da brane svoje stanovište. Tako se sjedinjuju sa bezbožnicima i sami sebi zatvaraju vrata raja.
Bog je u svojoj Reči dao dovoljno dokaza o njenom božanskom karakteru. Velike istine koje se odnose na naše spasenje jasno su iznesene. Pomoću Svetoga Duha, koji je obećan svima koji ga iskreno traže, svako može sam da razume te istine. Bog je dao ljudima čvrst temelj na kome mogu da grade svoju veru.
Ali ograničen ljudski razum ne može da potpuno shvati planove i ciljeve beskonačnoga Boga. Boga ne možemo dokučiti istraživanjem. Ne smemo se osmeliti da drskom rukom podignemo zavesu kojom je On obavio svoje veličanstvo. Apostol uzvikuje: »Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putovi!« ***Rimljanima 11, 33. Mi možemo da shvatimo njegovo postupanje sa nama i pobude koje ga rukovode toliko da bismo mogli videti njegovu neograničenu ljubav i milost, sjedinjene sa njegovom neizmernom silom. Naš nebeski Otac naređuje sve mudro i pravedno, i mi ne smemo da budemo nezadovoljni i nepoverljivi, već treba da mu se klanjamo i potčinjavamo sa strahopoštovanjem. On će nam otkriti toliko od svojih namera koliko je potrebno za naše dobro, a za ostalo treba da se poverimo Ruci koja je svemoguća i Srcu koje je puno ljubavi.
Bog daje dovoljno dokaza u prilog vere, ali on nikada ne otklanja sve što bi moglo da posluži kao izgovor za neverovanje. Oni koji traže podršku za sumnju, naći će je. A oni koji odbijaju da prihvate reč Božju i da je ispunjavaju dok ne bude uklonjena i najmanja primedba, tako da više nema razloga za sumnju, nikada neće primiti svetlost.
Nepoverenje prema Bogu je prirodna pojava nepreporođenoga srca koje je u neprijateljstvu sa Bogom. Ali veru daje Sveti Duh, i ona će se razvijati samo onda kad se gaji. Niko ne može biti jak u veri ako ne ulaže odlučne napore za to. Neverovanje se povećava kad ga podupiremo. Ako ljudi, umesto da se bave dokazima koje im je Bog dao za utvrđivanje njihove vere, dopuste da sumnjaju i kritikuju, nalaziće sve više dokaza za svoju sumnju.
Ali oni koji sumnjaju u Božja obećanja i ne veruju u njegovu milost oduzimaju mu čast; i njihov uticaj, umesto da druge privlači Hristu, još više ih udaljuje od njega. Oni su nerodna drveta, koja pružaju svoje suve grane nadaleko i široko, i time oduzimaju sunčevu svetlost drugim biljkama, te one venu i ginu u hladnoj senci. Život i rad ovakvih je stalno svedočanstvo protiv njih. Oni siju seme sumnje i neverstva, koje će neminovno doneti svoju žetvu.
Postoji samo jedan put za one koji žele da se oslobode sumnje: umesto da sumnjaju i kritikuju ono što ne razumeju, treba da paze na svetlost koja ih već obasjava, i tada će primiti veću svetlost. Neka ispunjavaju svaku dužnost koju su dobro razumeli, i biće osposobljeni da razumeju i ispune i one dužnosti u koje sada još sumnjaju.
Sotona može da podmetne nešto što je slično istini da bi prevario one koji dozvoljavaju da budu prevareni i koji žele da izbegnu samoodricanje i žrtvu koje traži istina, ali njemu je nemoguće da drži pod svojom vlašću dušu koja iskreno želi da na svaki način upozna istinu. Hristos je istina i »videlo istinito, koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet.« (***Jovan 1, 9). Duh istine poslan je da ljude uputi u svaku istinu. A po nalogu Božjeg Sina napisano je: »Tražite, i naći ćete.« »Ko hoće da njegovu volju tvori, razumeće je li ova nauka od Boga.« ***Matej 7, 7; ***Jovan 7, 17.
Hristovi sledbenici malo znaju o zaverama koje sotona i njegova vojska kuju protiv njih. Ali Onaj koji živi na nebesima preokrenuće sve te planove za ispunjenje svojih dubokih namera. Gospod dopušta da njegov narod prođe kroz peć nevolja, ne zato što nalazi zadovoljstvo u njegovim mukama i nevoljama, već zato što je to iskustvo neophodno potrebno za njegovu konačnu pobedu. Njegova vlastita slava ne dopušta da ih zaštiti od svih iskušenja, jer je svrha iskušenja upravo da ih pripravi, da se odupru svim sotonskim zavođenjima.
Ni bezbožni ljudi ni đavo ne mogu sprečiti Božje delo niti ukloniti Božju prisutnost od njegovog naroda ako on poniznim i skrušenim srcem prizna svoje grehe i ostavi ih, i ako se u veri drži njegovih obećanja. Oni se mogu uspešno odupreti svakome iskušenju i svakom neprijateljskom uticaju, bio javni ili tajni, »ne silom ni krepošću, nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.« (***Zaharija 4, 6.)
»Jer oči Gospodnje gledaju na pravednike, i uši njegove na molitvu njihovu… i ko može vama nauditi ako uzidete za onim što je dobro?« ***1. Petrova 3, 12. 13. Kada se valam, primamljen obećanjem bogate nagrade, poslužio vračanjem protiv Izrailja, i kad je prineo žrtvu Gospodu pokušavši da navuče prokletstvo na Božji narod, Božji Duh je otklonio zlo koje je on trebalo da izgovori, a valam je bio prinuđen da uzvikne: »Kako bih kleo onoga koga ne kune Bog? Ili kako bih ružio onoga koga Gospod ne ruži?« »Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov!« Kada je ponovo prinosio žrtvu, bezbožni prorok je rekao: »Gle, primih da blagoslovim; jer je on blagoslovio, a ja neću poreći. Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izraelu; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvalada.« »Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i Izraelu, šta je učinio Bog.« ***4. Mojsijeva 23, 8. 10. 20. 21. 23. Ipak, po treći put podignut je oltar, i valam je opet pokušao da izgovori prokletstvo. Ali preko prorokovih usana, i protiv njegove volje, Božji Duh je objavio napredak svojih izabranika i kaznio ludost i zlobu njihovih neprijatelja: »Ko tebe blagoslilja, biće blagosloven; a ko tebe kune, biće proklet.« ***4. Mojsijeva 24, 9.
U to vreme izrailj je bio veran Bogu. Dok je bio poslušan njegovom zakonu nije ga mogla nadvladati nijedna zemaljska ni paklena sila. Ali valam je napokon ipak uspeo da na Izrailja navuče prokletstvo, koje nije smeo izreći protiv njih, time što ih je naveo na greh. Kada su Izraelci prestupili Božje zapovesti, odvojili su se od Boga i bili ostavljeni da osete rušilačku vlast neprijatelja..
Sotona je dobro znao da se i najslabija duša koja je u Hristu može suprotstaviti svim silama tame, i da on, ako javno radi protiv nje, ne može izvojevati povedu, već će biti pobeđen. Zato on pokušava da borce krsta izmami iz njihove sigurne tvrđave, dok sa svojim borbenim snagama sedi u zasedi, spreman da uništi sve one koji bi se usudili da stube na njegovo područje. Mi možemo biti sigurni samo ako se ponizno uzdamo u Boga, i ako smo poslušni svim njegovim zapovestima.
Niko nije siguran ni za jedan dan, pa ni za jedan čas bez molitve. Naročito treba da molimo Gospoda za mudrost da bismo razumeli njegovu Reč. U reči Božjoj se otkrivaju sotonine zamke kao i sredstva kojima ih možemo uspešno izbeći. Sotona je vešt u navođenju tekstova iz Biblije, kojima daje svoje tumačenje da bi nas doveo do pada. Mi treba da proučavamo Bibliju sa poniznim srcem i nikada ne smemo izgubiti iz vida svoju zavisnost od Boga. Uvek treba da smo na oprezu pred zamkama sotone i neprekidno treba da se molimo sa verom: »Ne navedi nas u napast.«
|
|
|
