Hrišćanski video club!
Hrišćanski video club je mesto gde možete naći veliki broj zanimljivih i korisnih video materijala. Muzika, dokumentarne emisije, biblijski igrani i crtani filmovi, kreacionizam... su neke od kategorija koje možete posetiti ili gde možete i sami staviti svoj video.
Detaljnije...
Poslednji događaji!Biblijaska proročanstva o poslednjim događajima je zadivljujući dokumentarni film koji prikazuje dramatične poslednje događaje sutrašnjice...
Detaljnije...
Put Hristu!
U doba nemira, stresa, i nereda, gde neko može potražiti odgovore? Naš cilj je da Vas usmerimo na mesto gde mali broj njih odlučuje putovati, jer jedan je put koji nudi utehu, nadu, i večnost.
www.puthristu.com
|
|
Dar proroštva i crkva ostatka |
Pročitajte sledeće tekstove: Otkrivenje 12; Otkrivenje 14,1-12.
Upamtite stih: »I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim, koje drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista« (Otkrivenje 12,17).
Tema o ostatku prvi put izranja u vezi sa Nojem i njegovom porodicom (1. Mojsijeva 7,23), i ponovo izbija na površinu u istoriji Izrailja. Apostol Pavle pominje ostatak (Rimljanima 11,5) sačinjen u to vreme od Jevreja koji su prihvatili Isusa i kasnije postali jezgro hrišćanske Crkve. U knjizi Otkrivenje, ostatak se pojavljuje u crkvama Tijatire (Otkrivenje 2,24) i Sarda (Otkrivenje 3,4), a takođe u 12. poglavlju - što je predmet našeg proučavanja ove sedmice.
Božji verni ostatak nije uvek bio vidljivi ostatak; to jest, od najranijih vremena pa sve do poslednjih dana, Bog je imao svoje verne u raznim religijama, usled čega je i upućen poziv: »Izađite iz nje (Vavilona), narode moj« (Otkrivenje 18,4). Medutim, postoji poseban opis Božjeg Ostatka u poslednjim danima.
Letimičan pogled na proučavanje tokom sedmice: Šta predstavljaju simboli u Otkrivenju 12? Koji se dogadaji u istoriji mogu shvatiti kao ispunjenje ovog poglavlja? Šta znače izrazi »svedočanstvo Isusovo« i »duh proroštva«?
Svi biblijski citati su iz prevoda Daničić-Karadžić, osim ako
nije drugačije naznačeno.
Molite za Svetog Duha da vam pomogne
u razumijevanju pre proučavanja.
DOBRO PROTIV ZLA: PRVI ČIN
Pročitajte Otkrivenje 12,1-6. Šta se ovde dešava?
Otkrivenje 12 prikazuje veliku borbu između Hrista i sotone u simboličkom obliku i opisuje njen razvoj od Hristovog doba pa do kraja vremena. U prvom stihu Jovan vidi zaslepljujuće blistav prizor - jednu trudnu ženu »obučenu u sunce, i mesec pod nogama njezinim«, sakrunom od dvanaest zvezda. On naziva tu pojavu »znak veliki«, ukazujući da je žena nešto vise od same žene. Ona je simbol Crkve, ili Božjeg vernog naroda (videti 2. Korinćanima 11,2; Isaija 54,5.6). Sjajnost ženine pojave povezuje je sa Isusom, Suncem pravde (Malahija 4,2; Otkrivenje 1,16).
Prema Otkrivenju 12,6, žena beži od zmije u pustinju, gde je Bog štiti 1260 dana. O čemu je ovde reč, i šta 1260 dana simbolizuju? Danilo 7,25; Otkrivenje 12,14; 13,5.
Sve do devetnaestog veka, većina proučavalaca proročanstava primenjivali su ovde princip dan=godina, i tako shvatali da se 1260 dana odnose na vreme progonstva Crkve tokom srednjeg veka, u periodu od 1260 godina.
A imali su za to i te kako valjan razlog. Prvo, ceo taj odsek pun je simbola koji se ne uzimaju doslovno, i zašto bi onda vremenski element trebalo shvatati bukvalno? Drugo, razni vremenski izrazi upotrebljeni u Danilu i Otkrivenju - »vreme, vremena i po vremena« (Danilo 7,25; Danilo 12,7; Otkrivenje 12,14), »četrdeset dva meseca« (Otkrivenje 11,2; 13,5),i»hiljadu dvesta šezdeset dana« (Otkrivenje 11,3; 12,6) - nisu prirodan način da se izrazi doslovno vreme od tri i po godine (videti Luka 4,25 i Jakov 5,17). Iz ovih i drugih razloga, adventisti sedmog dana (za razliku od većine ostalih današnjih hrišćana) tumače 1260 dana kao 1260 godina, i shvataju ih kao period papske nadmoći od šestog do kraja osamnaestog stoleća.
Koji su neki od uobičajenih simbola koji preovlađuju u vašem društvu i kulturi? Čemu oni sluze? Koja im je prednost (odnosno losa strana)? Kako koristite simbole u svom svakodnevnom životu?
DOBRO PROTIV ZLA: DRUGI ČIN
Otkrivenje 12,7-12 predstavlja međučin u ovoj istoriji; usredsreduje se na sotonin pad na nebu i njegovo zbacivanje na zemlju. Tako nam se dopušta letimičan pogled na početak velike borbe u drugom delu svemira. Uzastopno pominjanje neba i zemlje, zemlje i neba trebalo bi da nam pokaže koliko tesno povezani dogadaji na nebu utiču na dogadanja na zemlji. I zaista, mi smo u središtu kosmičke bitke!
Otkrivenje 12,13-17 ponavlja izveštaj iz 6. stiha i opisuje simboličkim jezikom progonstvo hrišćanske Crkve, najpre od strane Rimske imperije a kasnije od strane otpale Rimske crkve. Šta simboli ovde znače?
U ovim stihovima, protiv Božjeg naroda poslat je potop velike vode, simbol vojski koje ga progone (Jeremija 46,7.8; 47,2; Danilo 9,26). Za razliku od toga, u Otkrivenju 12,16 zemlja je opisana kao pomagač progonjene Crkve. Godine 1620, prvi pobožni putnici, bežeći od progonstva u Evropi, stigli su na američki kontinent. Na torn novootkrivenom kontinentu oni su našli bezbednu luku gde ih pomahnitale vojske evropskih sila nisu mogle dosegnuti. Tako je, u simboličkom smislu, novi američki kontinent progutao vojske koje su progonile Božji narod.
U Otkrivenju 12,17, nalazimo se u vremenu posle perioda od 1260 da-na (koji se završava krajem osamnaestog stoleća). Sotona, videći da nije u stanju da zbriše sa lica zemlje verni Božji narod, gnevi se na posebnu gru-pu nazvanu »ostatak semena njezina«.
Pročitajte pažljivo Otkrivenje 12,17. Koji je prvi znak raspozna-vanja tog posebnog Ostatka? Kako nam sledeći tekstovi pomažu da shvatimo šta znače »zapovesti Božje«? (Rimljanima 3,31; Matej 24,20; Efescima 6,1; Jakov 2,9-11; 1. Jovanova 3,4).
Zar je Bog mogao dati išta jednostavnije kao znak? Taj Ostatak na kraju vremena odlikovaće se, pre svega, činjenicom da drži zapovesti Božje, i to sve zapovesti, što svakako podrazumeva i sedmi dan Subotu.
Koliko ste čvrsti kad je reč o Božjem pozivu da držimo Njegove zapovesti? Kako možete biti sigurni da nam Gospod nalaže da ih držimo? Kako odgovarate na argumente protiv držanja zapovesti, posebno Subote?
SVEDOČANSTVO ISUSOVO
Drugi znak raspoznavanja Crkve ostatka jeste »svedočanstvo Isu-sovo« (marturia Iesou). Ovaj izraz javlja se šest puta u Knjizi Otkrivenje (Otkrivenje 1,2.9; 12,17; 19,10; 20,4).
Koje je značenje izraza »svedočanstvo Isusovo« u sledećim tekstovima? Otkrivenje 1,2; Otkrivenje 1,9; Otkrivenje 19,10; Otkrivenje 20,4.
Izneta su dva gramatički mogućna objašnjenja u pogledu njegovog značenja. Prvo gledište tumači »svedočanstvo Isusovo« kao čovekovo svedočenje o Hristu (prevod RSV i NEB). Drugo gledište shvata »svedočanstvo Isusovo« kao samootkrivenje Isusovo - Njegovo sopstveno svedočanstvo (prevod NKJV i NIV).
Proučavanje reči »svedočanstvo« u Jovanovim spisima ukazuje da se ona, kad god se pojavi u gramatičkoj konstrukciji istoj kao u Otkrivenju, uvek odnosi na Isusovo sopstveno svedočanstvo (Jovan 1,19; 3,11.32.33; 5,31). Nasuprot tome, ideja »svedočenja o nekome« u Jovanovim spisima je dosledno izražena drugačijom gramatičkom konstrukcijom.
U knjizi Otkrivenje, prema tome, izraz »svedočanstvo Isusovo« tre-balo bi isto tako razumeti kao Isusovo svedočanstvo o sebi, a ne kao svedočanstvo Ostatka o Njemu. Ovo potkrepljuje i proučavanje samih tekstova u Otkrivenju. Otkrivenje 1,2 kaže da Jovan svedoči »reč Božju« i »svedočanstvo Isusovo«. Tako se »reč Božja« odnosi na ono što Bog kaže i ide uporedo sa »svedočanstvom Isusovim«. Dakle, »reč Božja« je jedno-stavno ono što Isus govori; ona je svedočanstvo koje Isus daje o sebi.
To je tačno i u slučaju teksta u Otkrivenju 1,9. Jovan se predstavlja, navodi svoje akreditive i kaže da se nalazi na ostrvu Patmosu zbog »reči Božje« i »svedočanstva Isusovog«. Paralelizam između izraza »reč Božja« i »svedočanstvo Isusovo« ponovo se jasno uočava. Prema tome, u skladu sa principom »tumačenja Pisma Pismom«, svaki tekst u knjizi Otkrivenje gde se pojavljuje izraz »svedočanstvo Isusovo« uvek se odnosi na Isusovo sopstveno svedočanstvo.
Kako se Isus otkrio vama? Da li biste želeli da Ga bolje upoznate? Koji je jedini mogući način da to ostvarite?
DUH PROROŠTVA
U Otkrivenju 19,10 stoji: »Jer je svedočanstvo Isusovo duh pro-roštva.« Izraz »duh proroštva« pojavljuje se samo u ovom stihu Svetog Pisma. Šta znači? 1. Korinćanima 12,8-10; 12,28; Efescima 4,11.
Najbliži izraz u Bibliji koji se može uporediti sa izrazom »duh proroštva« nalazi se u 1. Korinćanima 12,28. Tu Pavle pominje Sveti Duh, koji daje i dar proroštva izmedu ostalih darova (charismata); a osoba koja dobija takav dar naziva se prorokom.
Dakle, baš kao što se u 1. Korinćanima 12,28 oni koji imaju dar pro-roštva (10. stih istog poglavlja) nazivaju prorocima - u Otkrivenju 22,8.9, oni koji imaju duh proroštva (Otkrivenje 19,10) takode se zovu »proroci«.
»I padnuvši pred nogama njegovima poklonih mu se; i reče mi: gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo duh proroštva (Otkrivenje 19,10).
»Padoh da se poklonim na noge andela koji mi ovo pokaza. I reče mi: gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže red knjige ove, Bogu se pokloni« (Otkrivenje 22,8.9).
Situacija u oba odlomka je istovetna. Jovan pada pred noge andela u znak obožavanja. Red u anđelovom odgovoru su gotovo identične, a ipak postoji značajna razlika. U Otkrivenju 19,10 braća se prepoznaju po tome što »drže (imaju) svedočanstvo Isusovo«. U 22,9 braća se jednostavno nazivaju »prorodma«.
Ako protestantski princip tumačenja Pisma Pismom uopšte nešto znači, ovo poređenje mora dovesti do zaključka da je »duh proroštva« u 19,10 proročki dar, koji se ne daje svim danovima Crkve, nego samo onima koji su pozvani da budu Božji proroci.
To nije dsto adventističko tumačenje. Luteranski biblijski naučnik Herman Štratman govori o »braćikoja imaju svedočanstvo Isusovo« u 19,10: »Prema paralelnom stihu 22,9 braća koja se tu pominju nisu vernici uopšte, nego proroci... Ako oni imaju tnarturia Iesou (svedočanstvo Isusovo), imaju i duh proroštva, to jest, oni su proroci.« - Hermann Strathmann, »Martus«, Theological Dictionary of the New Testament, 4:501.
CRKVA OSTATKA
Na osnovu dosadašnjeg proučavanja, shvatili smo da se »ostatak semena njezina« iz Otkrivenja 12,17 odnosi na Božju vidljivu Crkvu ostatka koja se može prepoznati na osnovu dva posebna obeležja: (1) Oni drže zapovesti Božje« koje je Bog dao na Gori Sinaju, uključujući i subotnu zapovest; i (2) »oni imaju svedočanstvo Isusa Hrista«, koje je duh proroštva ili prororočki dar.
Adventistički pokret koji drži Subotu, primenjivao je ove znake raspoznavanja na sebe čak i pre no što je bio organizovan 1863. godine. Kao adventisti, mi objavljujemo Deset zapovesti, uključujući Subotu; i verujemo da kao Crkva imamo svedočanstvo Isusovo, to jest, da se sam Bog otkrio u životu i radu Elen G. Vajt.
Dakle, Crkva dventista sedmog dana nije samo jedna Crkva medu mnogima. To je proročki predskazana Crkva. Bog je pozvao tu Crkvu u postojanje radi veoma posebnog cilja - da objavi trostruku anđeosku vest svetu koji umire.
Pročitajte Otkrivenje 14,6-12. Šta se ovde dešava a što nam pomaže da shvatimo neke od karakteristika Božjeg naroda poslednjeg vremena? Koji elementi su ovde važni, i na koje načine mi opravdavamo što u tome prepoznajemo sebe i svoje pozvanje?
Kao adventisti sedmog dana, verujemo da smo članovi Božje Crkve ostatka. Medutim, to poistovedvanje sa Crkvom ostatka ne dodeljuje nam neki izuzetan status pred Bogom. Spasenje nije zagarantovano članstvom ni u jednoj Crkvi. Mi se spasavamo kao pojedinci, a ne kao Crkva. Velika je prednost biti deo ove Crkve, zato što imamo sveto pozvanje, ali članstvo u toj Crkvi ne garantuje nam spasenje ništa vise nego što je Jevrejinu garantovala njegova pripadnost Izrailju (Jeremija 8,20).
Koja je vaša jedina »garancija« spasenja, i kako ona može postati lično vaša?
ZA DALJE PROUČAVANJE
Pročitajte Ellen G. White, »Introductorv - The Spirit od Prophecy«, str. 7-16 u knjizi »The Spirit of Prophecy«, sv. 1; »Historical Prologue«, str. vii-xxxii u knjizi Early Writings.
»Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. S obzirom da je ona Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istina koji Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takode, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.« - Adventistićki hrišćani veruju... str. 275
Proučavanje pojma ostatka u Starom zavetu otkriva nekoliko zanimljivih obeležja. A možda je najznačajnije od svih to što su, kroz celu Bibliju, ostatak sačinjavali oni koji su živeli sa vise svetlosti od ostalih. Noje je imao svetlost o predstojećem potopu. Avram je imao svetlost o istinskom Bogu. Izrailjski narod služio je Gospodu u svetinji, dok su njihovi neznabožački susedi žrtvovali decu na svojim oltarima ili se klanjali pred kipovima u vidu mačke, bika ili drugih životinja. Ukratko, pojam ostatka vise se tiče otkrivenja istine i Božjeg karaktera nego svetosti onih koji su to saznanje posedovali. U čemu je poenta? Kako je rečeno u delu pouke za četvrtak, biti deo Ostatka znači samo imati veliku svetlost, a uz tu svetlost idu i važne odgovornosti. To ne znači da vi automatski dobijate spasenje; niti znači da su oni koji nisu deo Ostatka izgubljeni. Žalosna je činjenica u svetoj istoriji da su mnogi od onih koji su bili deo Božjeg Ostatka ne samo propuštali da žive prema svetlosti koja im je bila data nego su se često i bunili protiv nje.
Pitanja za razmišljanje:
1. Koja se bitna vest nalazi u Luka 12,48 za one koji veruju da su deo Crkve ostatka?
2. Tvrdnja da smo »Crkva ostatka« može zazvučati vrlo oholo i isključivo. A ipak, zašto ima smisla red da će Bog imati poseban narod sa posebnom porukom u poslednjim danima? Ili nema? Porazgovarajte o tome.
3. Ako pripadnost Ostatku ne garantuje spasenje, u čemu je onda prednost biti deo tog Ostatka?
|
|
|
