Još u samom početku ljudske istorije sotona je počeo da ulaže svoje
napore da bi prevario naš rod. Onaj koji je na nebu izazvao bunu želeo
je da navede i stanovnike zemlje da se udruže sa njime u borbi protiv
Božje vladavine. Adam i Eva su bili potpuno srećni u poslušnosti prema
Božjem zakonu, i ova činjenica bila je nepobitan dokaz protiv sotoninog
tvrđenja na nebu da je Božji zakon nasilan i da se protivi sreći Božjih
stvorenja. osim toga sotonina zavist je bila izazvana kada je video
lepu domovinu koja je bila pripravljana za bezgrešan par. On je odlučio
da prouzrokuje njihov pad da bi mogao, kad ih bude rastavio od Boga i
povrgnuo pod svoju vlast, da uzme zemlju u svoje vlasništvo i tu
uspostavi svoje carstvo nasuprot Svevišnjemu.
|
|
Detaljnije...
|
|
Velika borba između Hrista i sotone, koja traje već skoro šest hiljada
godina, uskoro će biti završena; i zato sotona udvostručuje svoje
napore da osujeti Hristovo delo u korist ljudi i da zaplete duše u
svoje zamke. Njegov cilj je da ljude drži u tami i nepokajanju dok se
ne završi Hristova posrednička služba i ne bude više žrtve za greh.
Ako se učine naročiti napori da se ovoj sili suprotstavimo, ako u crkvi
i svetu vlada ravnodušnost, onda je sotona bezbrižan, jer nema
opasnosti da će izgubiti one koje je zarobio i koje vodi po svojoj
volji. Ali ako ljudi počnu da obraćaju pažnju na večne stvari i pitaju:
»Šta mi valja činiti da se spasim?«, onda se on javlja i pokušava da
svoju silu suprotstavi Hristovoj moći i da suzbije uticaj Svetoga Duha.
|
|
Detaljnije...
|
|
Veza vidljivog sveta sa nevidljivim, služba Božjih anđela i delovanje zlih duhova jasno su otkriveni u Bibliji i nerazdvojivo povezani sa istorijom ljudskog roda. Postoji sve veća sklonost da se sumnja u postojanje sotone, a s druge strane, na svete anđele koji su »poslani na službu onima koji će naslediti spasenje« (***Jevrejima 1, 14) gleda se kao na duhove preminulih. Ali Sveto Pismo nas ne uči samo o postojanju dobrih i zlih anđela nego nam donosi neosporne dokaze da to nisu bestelesni duhovi umrlih ljudi.
Anđeli su postojali i pre stvaranja čoveka, jer kada su polagani temelji zemlje, »pevale su zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu«. (***O Jovu 38, 7.) Posle čovekovog pada u greh, anđeli su bili poslani da čuvaju drvo života, a tada još nije umrlo ni jedno ljudsko biće. Anđeli su po svojoj prirodi viša bića od čoveka, jer psalmista kaže da je Bog načinio čoveka »malo manjim od anđela.« (***Psalam 8, 5).
|
|
Detaljnije...
|
|
»I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene, i između semena tvojega i semena njena; ono će ti na glavi stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati.« (***1. Mojsijeva 3, 15.) Božanska presuda izrečena nad sotonom posle čovekovog pada bila je takođe proročanstvo koje obuhvata sve vekove do svršetka ovoga sveta. Ono ukazuje na veliku borbu u kojoj će učestvovati sva ljudska pokoljenja koja budu živela na zemlji.
Bog veli: »Mećem neprijateljstvo.« Ovo neprijateljstvo nije nešto prirodno. Kad je čovek prestupio Božji zakon, njegova je priroda postala zla, i on je došao u saglasnost sa sotonom a ne u neprijateljstvo sa njime. Po prirodi ne postoji neprijateljstvo između grešnog čoveka i začetnika greha. Obojica su postali zli zbog otpada. Otpadnik nema mira dok ne nađe razumevanja i podršku onih koje je uspeo zavesti da pođu njegovim primerom. Iz ovog razloga udružuju se pali anđeli i bezbožni ljudi u jednu očajnu zajednicu. Da se Bog nije umešao, sotona i ljudi bi sklopili savez protiv neba; i mesto da gaji neprijateljstvo prema sotoni, cela ljudska porodica bi se sjedinila u pobuni protiv Boga.
|
|
Detaljnije...
|
|
Mnogim ljudima je poreklo zla i uzrok njegovog postojanja razlog velike zbunjenosti. Oni vide greh sa njegovim strašnim posledicama bola i pustošenja i pitaju se kako sve ovo može da postoji pod vladavinom Onoga koji je neizmeran u svojoj mudrosti, sili i ljubavi. To je tajna koju oni ne mogu da shvate. U svojoj neizvesnosti i sumnji oni su slepi za tako jasne i za spasenje važne istine koje su nam otkrivene u Božjoj Reči. Ima ljudi koji se trude da doznaju u pogledu postojanja greha ono što Bog nije nikada otkrio, i zato ne mogu da nađu rešenje za svoje teškoće. A oni koji su skloni sumnji i kritikovanju uzimaju to kao opravdanje za odbacivanje Svetoga pisma. Drugi, opet, ne mogu da nađu rešenje ovog velikog problema jer su predanja i pogrešna tumačenja potamnjela biblijsku nauku o Božjem karakteru, o pripodi njegove vladavine i o načelima njegovog postupanja sa grehom.
Nemoguće je dati takvo obešnjenje o poreklu greha kojim bi se moglo opravdati njegovo postojanje. Ali o poreklu i konačnoj sudbini greha možemo ipak toliko razumeti da nam bude jasna pravda i Božja dobrota u svem njegovom postupanju sa zlom. Sveto Pismo jasno uči da Bog ni u kom pogledu nije odgovoran za pojavu greha, i nikakvo samovoljno uskraćivanje božanske milosti niti ikakva nesavršenost u božanskom vladanju nisu dali povoda stvaranju pobune. Greh je uljez za čije se postojanje ne može navesti razlog. On je tajanstven, neobjašnjiv i opravdavati ga značilo bi braniti ga. Kada bi se za nj moglo naći opravdanje ili razlog njegovog postojanja, onda bi on prestao biti greh. Naše jedino tumačenje greha je ono koje je dato u Božjoj Reči: greh je »prestup zakona«; on je utelovljenje načela koje je u surotnosti sa velikim zakonom ljubavi na kome se zasniva božanska vladavina.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
<< Početak < Prethodna 1 2 Sledeća > Kraj >>
|
| Rezultati 1 - 5 od 6 |
