Biblijska pouka
Pročitajte sledeće tekstove: Otkrivenje 12; Otkrivenje 14,1-12.
Upamtite stih: »I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim, koje drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista« (Otkrivenje 12,17).
Tema o ostatku prvi put izranja u vezi sa Nojem i njegovom porodicom (1. Mojsijeva 7,23), i ponovo izbija na površinu u istoriji Izrailja. Apostol Pavle pominje ostatak (Rimljanima 11,5) sačinjen u to vreme od Jevreja koji su prihvatili Isusa i kasnije postali jezgro hrišćanske Crkve. U knjizi Otkrivenje, ostatak se pojavljuje u crkvama Tijatire (Otkrivenje 2,24) i Sarda (Otkrivenje 3,4), a takođe u 12. poglavlju - što je predmet našeg proučavanja ove sedmice.
Božji verni ostatak nije uvek bio vidljivi ostatak; to jest, od najranijih vremena pa sve do poslednjih dana, Bog je imao svoje verne u raznim religijama, usled čega je i upućen poziv: »Izađite iz nje (Vavilona), narode moj« (Otkrivenje 18,4). Medutim, postoji poseban opis Božjeg Ostatka u poslednjim danima.
Letimičan pogled na proučavanje tokom sedmice: Šta predstavljaju simboli u Otkrivenju 12? Koji se dogadaji u istoriji mogu shvatiti kao ispunjenje ovog poglavlja? Šta znače izrazi »svedočanstvo Isusovo« i »duh proroštva«?
|
|
Detaljnije...
|
|
Pročitajte sledeće tekstove: Rimljanima 12,6-8; Delaapostolska 2,1-11; Efescima 4,11; 1. Korinćanima 1,6.7; 1. Korinćanima 13,9; 2. Solunjanima 2,9.10.
Upamtite stih: »Darovi su različni, ali je Duh jedan. I različne su službe, ali je jedan Gospod. I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu« (1. Korinćanima 12,4-6).
Adventisti sedmog dana veruju u postojanje duhovnih darova. I nismo u tom smislu jedini. Mnoge harizmatične i pentekostalne crkve tvrde da zapažaju ispoljavanje duhovnih darova u svojoj sredini. Neke od njih podrazumevaju i ljude u crkvi koji stvaraju zvuke poput životinja (lavovi, magarci, psi, ćak pilići!), Proučiti kao i reči predskazanja i proročanstva, kao na primer da je Bog celu pouku razneo svemirski brod Čelindžer kako bi Americi pružio pouku jer je na brodu bio jedan nastavnik državne škole (što bi značilo da se Bogu očigledno nisu dopadali nastavnici državne škole).
Kao adventisti sedmog dana mi verujemo u dar Duha, uključujući proroštvo, ali isto tako verujemo da bi sve trebalo proveravati Rečju Božjom. Ove sedmice, koristeći Reč pobliže ćemo razmotriti neke od ovih darova.
Letimičan pogled na proučavanje tokom sedmice: Koja je svrha duhovnih darova? Kako se oni ispoljavaju? Šta je sa darom jezika? Šta Biblija uči o lažnim darovima?
|
|
Detaljnije...
|
|
Pročitajte sledeće tekstove: 1. Mojsijeva 20,7; 2. Mojsijeva 15,20; 5. Mojsijeva 18,15; Matej 11,11; Jovan 6,14; Jevrejima 11,24-26.
Upamtite stih: »I reče im: čujete sada reči moje: prorok kad je među vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu« (4. Mojsijeva 12,6).
Kroz istoriju pa sve do danas, možemo naći primere ljudi koji proriču budućnost. U većini slučajeva, njihovo proročanstvo senikada ne obistini. A u situacijama kada dode do ispunjenja, ono bi moglo biti posledica više faktora. Mogla bi to biti puka sreća? Možda je Gospod imao nekog udela u tome? Ili je, može biti, neprijatelj duša nastojao da obmane sve koje je mogao?
U Svetom pismu, pojedinci kojima je Bog dao dar proroštva celu pouku bili su ljudi koji su hodili sa Bogom. To ne znači da su oni bili bezgrešni, nego da su se trudili da žive u skladu sa otkrivenom Božjom voljom. Imali su lični odnos sa Bogom, i u tom kontekstu Gospod je bio u stanju da ih iskoristi na poseban način.
Ove sedmice pogledaćemo kako ih je On upotrebio.
Letimičan pogled na proučavanje tokom sedmice: Da li su starozavetni i novozavetni proroci bili sveci ili samo obični ljudi i žene? Kakvu su ulogu imale proročice u Izrailju? Koje su razlike postojale između apostola i proroka u Novom zavetu?
|
|
Detaljnije...
|
|
Pročitajte sledeće biblijske tekstove: 1. Mojsijeva 18,1-15; 1. Mojsijeva 32,30; Psalam 19,1-6; Jovan 1,14; Jovan 3,16; 2.Mojsijeva 4,10-17; Kološanima 2,9.
Upamtite stih: »Bog koji je negda mnogo puta i različnim načinom govorio ocevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina, kojega postavi naslednika svemu, kroz kojega i svet stvori« (Jevrejima 1,1.2).
Postoje dva osnovna načina na koje Gospod otkriva sebe čovečanstvu: opšte i posebno otkrivenje. Opšte otkrivenje je kada se Bog otkriva svim ljudima preko prirode i preko savesti (videti Psalam 19,1; Rimljanima 1,20), dok otkrivenje preko proroka, kako je to zabeleženo u Svetom pismu, i Njegovo otkrivenje preko Isusa Hrista, predstavljaju posebno otkrivenje. Na takve načine Bog se javljao starozavetnim patrijarsima i prorodma kako bi obznanio svoju volju. On je otkrivao svoju silu i nameru preko istorije Izrailja. Zatim, kasnije, poslao je svoga Sina koji je, u odeći ljudske prirode, otkrivao Oca na jedinstven i snažan
način.
Ove sedmice osmotrićemo oba tipa otkrivenja.
Letimičan pogled na proučavanje tokom sedmice: Koje je opšte a koje posebno otkrivenje? Šta nas priroda može poučiti o Bogu? Šta nas ne može naučiti? Po čemu se otkrivenje preko Isusa Hrista razlikuje od ostalih Božjih otkrivenja?
|
|
Detaljnije...
|
|
|
|
|
